Vesti

Domaći hitovi kojima su srpski studenti dali novo značenje: Od "Tri poljupca", preko "Polja jagoda" do "Breda Pita"

Pre 38 min • Komentari (0)

Tokom studentskih okupljanja u Srbiji, muzika je dobila poseban značaj, a pojedine pesme ponovo su dospele u centar pažnje.

Na studentskim skupovima su tako pojedine pesme dobile novo značenje, a neke od njih, koje su snimljene pre više decenija, sada su ponovo oživele.

Pesma "Tri poljupca za sreću", često poznata po refrenu "Tri poljupca hoću ja", objavljena je 1985. godine, a otpevala ju je Snežana Savić.

Muziku je komponovao Aleksandar Aca Korać, dok je tekst napisala Radmila Mudrinić. Da je upravo Korać zaslužan za nastanak ovog velikog hita, potvrdila je i sama Snežana jednom prilikom.

Ova numera nastala je u vreme kada granica između glume i muzike nije bila tako strogo postavljena kao danas. Glumci su često nastupali i kao pevači, televizijske emisije bile su važno mesto za predstavljanje novih pesama, a hitovi su se širili putem radija, televizije, kaseta i nastupa uživo.

Snežana Savić se muzikom bavila paralelno sa glumačkom karijerom, a "Tri poljupca za sreću" vremenom je postala jedna od pesama po kojima je publika prepoznaje. U jednom intervjuu otkrila je i da joj je Aca Korać predlagao da se sa ovom numerom prijavi za Izbor za pesmu Evrovizije, ali da je tu ideju odbila zbog treme.

Danas, njen refren se koristi i u kontekstu društveno-političkih okupljanja, zbog toga što se spominje broj tri, što je bio broj Studentske liste na parlamentarnim izborima 2026. godine u Srbiji.

Iako je objavljena pre više od dve decenije, ova numera Dare Bubamare ponovo je postala aktuelna tokom studentske predizborne kampanje.

Reč je o stihu "Zato ne volim kad miriše ruzmarin", koji korisnici društvenih mreža izdvajaju i koriste u viralnim snimcima. Ova pesma, koja je prvobitno govorila o ljubavnom razočaranju i neostvarenom venčanju, tako je postala deo sadržaja povezanog sa studentskim protestima i društvenim dešavanjima u zemlji.

Do ovakvog tumačenja došlo je nakon što je pesma "Ruzmarin" Merime Njegomir počela intenzivno da se koristi na skupovima i mitinzima Srpske napredne stranke (SNS) tokom predizborne kampanje. U tom kontekstu, stih iz Darine pesme dobio je ironičnu konotaciju, a korisnici društvenih mreža počeli su da ga povezuju sa političkim prilikama.

Pesma "Polje jagoda" objavljena je 2003. godine kao naslovna numera istoimenog, šestog studijskog albuma Dare Bubamare. Muziku i tekst potpisuje Dragan Brajović Braja, dok je aranžman uradio Dejan Abadić. Izdavač albuma bila je Grand produkcija.

Portal Nova.rs je stupio u kontakt sa Draganom Brajovićem Brajom kako bismo čuli šta on kao autor kaže o celoj situaciji:

"Nisam video snimke na mrežama, ali drago mi je ko god da peva neku moju pesmu, meni je to super", kazao nam je Braja, a kada smo mu objasnili zbog čega je pesma ponovo aktuelna dodao je:

"To su politička prepucavanja u aktuelnom trenutku, ja se nikada nisam bavio politikom niti imam nameru. Gledajući samo pesmu, meni je drago da se peva", rekao je kompozitor, a mi smo ga pitali kako je pesma nastala:

"Imam jednu pikanteriju koju niko ne zna. To je da sam ja originalno napisao Dari pesmu 'Crno na belo', a Viki sam napisao 'Polje jagoda'. Viki je čula obe pesme, a onda je došlo do rotacije jer me je Viki zvala i rekla da je sanjala kako ona peva "Crno na belo" i kako vidi publiku i da je njoj ta pesma suđena. Te pesme su nastale u sedam dana, slične su i po stilu, obe su rumbe, to je bio fazon koji sam tih godina radio. Tako je došlo do rotacije koja nije bila planirala, ali na insistiranje Viki koja je rekla da je sanjala publiku i sebe kako peva, ja sam tada odlučio da napravim zamenu. Obe pesme su prošle super, da se ne lažemo. Nije napravljena šteta nikome. Uvek bude onako kako Bog zapoveda - nije kome je rečeno, nego kome je suđeno".

"Iskreno, ja sam politički apstinent preko 20 godina i to nije ništa novo. Imam svoje mišljenje i volim da kažem da je nekada ćutanje glasnije od gromova i topova. Naravno da imam mišljenje o svemu, pa i o politici, imam 60 godina i premalo puta sam video vlasti koje su radile u korist sopstvene države, uglavnom su to bili tuđi interesi, svetskih sila i zato je moja odluka ne komentarišem, a sve vlade sam nazivao Nedićevim vladama, pa neka tumači to ko kako hoće", ispričao je Braja za Nova.rs.

Pesmu "Lijte kiše" Zorica Marković je otpevala 1988. godine, a tekst je napisala Marina Tucaković.

Ova numera se na studentskim skupovima našla, između ostalog, zbog stihova "lijte kiše hladne vode, dragi ode, dragi ode", koje su studenti o ostali građani promenili u "Vučić ode, Vučić ode".

Zanimljivo je da je "Lijte kiše" bila jedna od omiljenih pesama legendarnog glumca Milana Laneta Gutovića.

Zorica Marković je svojevremeno otkrila da je upravo ova numera povezivala nju i čuvenog glumca tokom snimanja trećeg dela popularnog serijala "Tesna koža".

Pevačica se prisetila da je Gutović voleo da dolazi u njenu kafanu, gde su provodili sate u razgovoru i druženju.

"Pesma je bila hit, reditelj me je pozvao i mnogo mi je to značilo. Neću da budem lažno skromna, ali treći deo je najviše repriziran i najtraženiji je bio. Sećam se da smo se pred početak snimanja toliko smejali da nisu mogli da me našminkaju, ni Lanetu zalepe brkove. Neke scene smo snimali po sto puta jer smo plakali od smeha", ispričala je svojevremeno Zorica.

Otkrila je i jedan zanimljiv detalj o načinu na koji se pesma izvodi.

"Voleo je moju kafanu i sedeo je satima sa mnom. Najviše mu se dopadala moja pesma 'Lijte kiše' jer je to bila naša pesma iz filma. Zbog njega se i dan danas peva 'ladne vode', umesto 'hladne vode' kako je napisano", rekla je pevačica.

I starogradska pesma "Ajde, Jano" našla se na listi pesama koje su studenti pevali na svojim skupovima nakon što je na jednom skupu na Slaviji profesor Aleksandar Čupić zapevao tu numeru u nešto izmenjenoj verziji.

On je tada otpevao:

"Hjde grade, svi uz naše mlade.

Tama bledi, zora rudi, Srbija se budi.

Hajde sela, da se pamte dela.

Niz sokake nek' se čuje, stiže mladost, tu je.

niz sokake nek' se čuje, stiže mladost, tu je.

Mladost peva, bolju zemlju sneva.

Hajde braćo, kako znamo, da je sačuvamo.

hajde zemljo, kako znamo, da je sačuvamo."

Studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti su u jednom od svojih promotivnih videa, simbolično iskoristili Severinin hit "Bred Pit".

Stihovi jednog od najvećih Severininih hitova glase:

"Ovo će biti dobra noć, predosećam, tvoje su oči boje ranog proljeća. Noćni klub i svi smo tu na noge svi sad, nek' trese se grad. Ti gledaš me, ja topim se, hajde priđi mi, ja brojim do tri".

Studenti su, takođe zbog simbolike broja tri, ovu numeru uvrstili u svoj video.

Severina je ovo podelila na svojim mrežama, kao i stih koji se odnosi na njen drugi hit - "Dobro došao u klub".

"Dobro došao u klub, sedi udobno se smesti - Studenti pobeđuju zar to nisu dobre vesti", glasi objava koja se pozvala na Severininu pesmu "Dobro došao u klub".

Pevačica Nada Topčagić je numeru "Tri života, srca tri" objavila 1992. godine, ali je ona sada ponovo aktuelna.

"Tri života, srca tri, tri mladosti dajem ti, hej nevero, ljubavi", jedan je od stihova ove pesme koju su studenti takođe puštali zbog spominjanja broja tri.

Već u prvim danima studentskih protesta, pesma "Za milion godina" postala je simbol pobune i jedinstva naroda.

O tome je otvoreno govorio i kompozitor i osnivač Generacije 5 Dragoljub Ilić Ilke.

"U danima kada se studenti, uz svesrdnu podršku građana, neumorno bore da pravdu isteraju na čistac, jedna pesma, među mnogima koje pevaju o solidarnosti, ljubavi i slobodi, probija se u žižu javnosti, baš kao nekakav žilavi maratonac u svojim poslednjim metrima", kaže Dragoljub Ilić Ilke za Danas i dodao:

"Splet okolnosti, vreme i mesto događanja, često su vinovnici sudbine koju nam život donosi. Moja sudbina je muzika i njoj sam posvetio svoj životni vek. Slučaj je hteo da se tih slavnih (po muziku) osamdesetih godina u Beogradu, nađem na mestu muzičkog urednika emisije 'Hit meseca'. Zajedno sa urednikom emisije, Mladenom Popovićem i voditeljkom Dubravkom Ducom Marković, stvorili smo najgledaniji program za mlade tog vremena. A u to vreme je ponuda izvođača i grupa bila najraznovrsnija, od popa preko novog talasa, panka, hard roka i hevi metala i sva ta muzika mogla se čuti posredstvom naše emisije. Među prvima u Jugoslaviji, ušli smo u produkciju video spotova koje su radili tadašnji studenti režije Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), sećam se Milutina Petrovića, Srđana Šapera, Zorana Amara..."

Izvor: Vesti