Republika.rs

MAMA JE PLAKALA, TATA POKUŠAVAO DA BUDE JAK! Oglasio se Vujović

Pre 8 min • Komentari (0)

Čitavih 72 sata najveće neizvesnosti...

Anita Stanojlović i Luka Vujović prošli su kroz izuzetno težak period nakon rođenja ćerke, koja je zbog zdravstvenih komplikacija prve dane života provela u inkubatoru. Ponosni roditelji sada su se emotivnom porukom obratili svojoj naslednici, otkrivši koliko su straha, suza i neizvesnosti proživeli tokom 72 sata koja su im, kako kažu, bila najduža u životu.

Anita i Luka prisetili su se 12. novembra, dana kada su upoznali najveću sreću, ali i strah kakav nijedan roditelj ne bi trebalo da iskusi. U potresnoj ispovesti opisali su borbu svoje tek rođene devojčice, trenutke provedene ispred inkubatora i neizmernu radost koju su osetili 15. novembra, kada su konačno mogli da je priviju uz sebe.

- Postoje dani koje nikada nećemo zaboraviti. Dani u kojima se čovek smeje, a duša mu plače. Dani u kojima se moli za nešto što je do juče smatrao najnormalnijim - da njegovo dete bude dobro.

Novembar bio je dan kada smo upoznali sreću, ali i strah kakav nijedna mama i nijedan tata ne bi smeli da upoznaju. Gledali smo te tako malu, a već si morala da vodiš svoju prvu i najtežu bitku.

Naredna 72 sata bila su najduža u našem životu. Svaki poziv značio je nadu, svaki odlazak do tvog inkubatora bio je i radost i bol, a svaki put kada bismo izašli iz bolnice, ostavljali smo jedan deo svog srca pored tebe.

Mama je plakala i onda kada nije želela da je iko vidi. Tata je pokušavao da bude jak, iako se iznutra raspadao. Jer kako da budeš jak kada gledaš svoje dete, a jedino što želiš jeste da zameniš mesto sa njim i preuzmeš svaki njegov strah i svaku njegovu borbu?

A ti... Ti si nas naučila šta znači biti borac. Tako mala, a tako hrabra. Nisi ni svesna koliko smo puta izgovorili tvoje ime u molitvama i koliko smo samo želeli da dočekamo dan kada ćemo moći da te držimo bez straha.

I onda je došao 15. novembar. Dan kada smo, posle toliko suza i strepnje, mogli da osetimo ono za čim smo čeznuli - da si tu, uz nas. Da te mama privije uz svoje srce, a tata da te gleda i shvati da je dobio najvažniju životnu bitku zajedno sa tobom.

Ćerko naša, možda se nećeš sećati ovih dana, ali mi ćemo ih nositi u sebi dok smo živi. Jednog dana, kada porasteš i budeš čitala ove reči, želimo da znaš da si od prvog trenutka bila voljena više nego što reči mogu da opišu.

Nisi morala da budeš velika da bi bila naš heroj. Bila si naša mala devojčica, a pokazala si nam snagu kakvu nikada ranije nismo videli.

Ako ikada budeš sumnjala koliko vrediš, seti se da su mama i tata za samo 72 sata naučili koliko je jedan tvoj dah vredniji od svega na ovom svetu.

Hvala Bogu što si nam data. Hvala ti što si se borila. A mi ti obećavamo da ćemo se celog života boriti da nikada ne zaboraviš koliko si voljena.

Naše malo čudo. Naša najveća ljubavi. Naša pobedo - napisali su Anita i Luka.

Izvor: Republika.rs