Blic.rs

Marijana Zonjić otvorila vrata kuće gde živi sa mužem, progovorila o majčinstvu i Dalili Dragojević

Pre 2 sata • Komentari (0)

Marijana Zonjić je sa partnerom Markom dobila ćerku Aleksiju, koja je postala centar njihovog sveta. Svog partnera krije daleko od očiju javnosti, ali je ekipu "Blica" ugostila u porodičnom domu u kom živi sa verenikom i pokazala kako je uredila sobu za bebu, a potom i podelila slatke muke jedne mame.

Ipak kako kaže Marijana Zonjić, dolaskom bebe im je potrebno više prostora, pa u planu imaju još jednu nekretninu.

- Došla je bebica i sada nam treba više prostora, sve to nosi svoje, jedva čekam da napravimo kuću još veću, ali ovde mi je prelepo, imam sve što mi je potrebno, ja sam prezadovoljna - rekla je ona i otkrila kakav je oseća biti mama:

- Prelep osećaj, presrećna sam. Ona spava pored mame u krevetu, mi smo zaokupirale celu kuću, tata spava ovde (pokazuje na ugaonu). U njenoj sobicu neće da spava, neće u krevetac još uvek. Preslatka mi je, premedena, nikad mi nije dosta. Ništa mi nije teško, gledam da ima sve najbolje, preopterećena sam nekim stvarima, kupujem i šta treba i šta ne treba. Plašila sam se kako ću ja to, da li ću moći, ali moja Aleksija je za dva meseca postala takav bucko, već ima 6 kilograma, jedva je nosim. Iz dana u dan mi je sve lepše i lepše, sad imamo malo problema sa grčićima, kasnije će zubići, ali snaći ću se. Hvala Bogu pa mi Marko pomaže, tu su i babe, dede, tetke, najbolje drugarice, imamo svu pomoć.

Marijanu smo pitali i šta su bili prvi strahovi kada se porodila.

- Prvi strah je bio u porodilištu, imala sam reviziju, izgubila sam dosta krvi, čak sam primila transfuziju krvi i gvožđa, nisam mogla da hodam i da stojim. Tražila sam bebu, ali nisam mogla da je držim, nisam imala snage, baš sam bila bespomoćna. Pošto sam bila u apartmanu i kad čujem da beba plače, ja pomislim da je moja Aleksija, ali nisam mogla da je držim. Sledeći strah je bio kada sam je presvlačila, pa kad su mi pokazivali vežbice, sve sam mislila povrediće je. Sad sam naučila sve to. Bila je malena, sićušna, ali to su prvi strahovi svake majke, sad sam lagana i opuštena - rekla je ona ističući da joj je muž velika podrška u svemu:

- Bez njega ne znam kako bih, izludela bih, ne znam da li je gladna, da li su grčevi, da li treba da promenim pelenu, ne znam šta da radim. Uveče ne spava, preko dana spava, sva sam izbezumljena, da mi nije njega, skrenula bih. Da, pomaže mi i oko menjanja pelena, sve zna, preko dana je on aktivan, ja uveče, ali u većini situacija bebica voli da bude sa mnom, što je normalno. On zna sve da pripremi, hranu, vitamine, pošto dojim i dohranu spremam. Ume da menja pelene, u početku je čak i bio bolji od mene, ali eto tu smo. Išli smo na časove za ovo, pripremali se, dolazile su nam patronažne sestre, babice, učile su nas. Marku ništa nije gadno, a meni za neke stvari treba da se priviknem.

Aleksija liči na tatu

Mama Marijana kaže da u ćerkici vidi sebe, dok svi oko nje kažu da je ista tata.

- Svi mi kažu: "Nosila si je devet meseci da bi ličila na tatu", ali ja nekako u njoj vidim svoju minijaturu. Svi mi kažu da je ista tata, a to me nervira (smeh). Jer ja nekako vidim u njoj sebe kad sam bila bebica i ubeđujem sve da liči na mene. Ja sam srećna, ima na koga da liči - rekla je ona, ističući da joj je potrebna pomoć oko ćerke:

- Uskoro krećem i sa svirkama, ali videću kako ću sve da uskladim pošto dojim, svakako će nam biti potrebna pomoć, jer je još mala. Previše sam kod kuće, ne mogu to da izdržim, još kad je zima, ja ne izlazim iz kuće, treba mi izduvni ventil. Naravno njen otac uvek može da ode da završi svoje obaveze, vidi se sa društvom kada mu je to potrebno, jer da smo previše kod kuće, sa detetom, onda bismo izludeli, možda bi krenule i svađe, nervoza. Da on ima svoj mir, ja svoj, da neko može da dođe da nam pomogne. Tražimo neku ženu, dadilju, ali od poverenja, preko preporuke. Ako neko zna, volela bih da to bude starija gospođa (smeh), iskusna gospođa, da ne bude neka mlada. Treba mi pomoć, jer sam sa njom 24 sata, jeste mi prelepo sa njom, ali je malo i naporno, previše je vezana za mene, kad god je uzme neko sa strane, ona plače. Svakako bih ja postavila svuda po stanu kamere, gledala sam svašta se dešava.

Kako kaže, želi da se vrati na scenu, a partner joj je velika podrška u tome.

- Desilo mi se nešto najlepše na svetu, ne kajem se, ne žalim ni zbog čega, ima vremena za sve, u najboljim godinama sam ostala trudna, imam vremena da se oporavim i nastavim dalje. Ne smatram da me to koči u karijeri, ko god je birao karijeru ispred deteta, mislim da je pogrešio u životu. Čak mi i Marko govori: "Kad ćeš da kreneš da snimaš, ja ću nju čuvati", pa mi bira pesme, kavere koje ću snimati... (pročitajte celi članak)

Izvor: Blic.rs