Republika.rs

POSMRTNI OSTACI PRONAĐENI U MASOVNOJ GROBNICI: Ovo je JEDINA USPOMENA koja je Staniji ostala od OCA, porodica pokrenula postupak (FOTO)

Pre 54 min • Komentari (0)

Želi da mu obezbedi dostojno počivalište!

Starleta i pobednica devete sezone rijalitija "Elita" Stanija Dobrojević pokrenula je postupak identifikacije posmrtnih ostataka svog oca Dragana Dobrojevića, koji je stradao tokom ratnih dešavanja u Hrvatskoj, dok je ona još bila dete. Porodica godinama nije imala precizne informacije o mestu na kojem je sahranjen, a sada se nada da će konačno moći da utvrdi njegov identitet i obezbedi mu dostojno počivalište.

Prema rečima izvora bliskog Dobrojevićevoj, Dragan je od 1991. do 1995. godine bio politički aktivan i borio se za prava svog naroda. Isti izvor tvrdi da su njegovi posmrtni ostaci završili u masovnoj grobnici i da porodica upravo zbog toga sada prolazi kroz proces identifikacije.

- Stanijin otac bio je čestit i poštovan čovek. Od 1991. do 1995. bio je aktivan u politici, borio se za prava svog naroda. Njegova rođena sestra bila je udata za Hrvata, živeli su u miru sve dok rat nije zavrteo točak zla. Tragedija je da danas počiva u masovnoj grobnici, bez krsta, bez spokoja. Stanija i njena porodica pokrenuli su proces identifikacije kostiju jer žele da mu obezbede grob kakav zaslužuje. Nada nikada ne umire. Ovo su rane koje nikad ne zaceljuju - naveo je izvor blizak Staniji, piše Informer.

Stanija je ranije u više navrata govorila o ocu, ali je isticala da joj je ta tema izuzetno bolna. Kao devojčica ostala je bez njega, a odrastala je uz majku Slavicu i brata Sanija, sa kojima je veoma bliska.

Kako je svojevremeno ispričala, njen otac bio je ekonomista, a poslednjih nekoliko godina života bio je i politički aktivan. Tvrdila je i da je poznavao pojedine tadašnje uticajne ličnosti u Srbiji.

- Tata Dragan bio je uspešan ekonomista i politički aktivan poslednje četiri godine života. Bio je kućni prijatelj Slobodana Miloševića, poznavao je i Željka Ražnatovića Arkana. Kad je život u Hrvatskoj postao nemoguć, mama, brat i ja smo napustili kuću u Okučanima na koju su kasnije bacili bombe i sravnili je sa zemljom. Tata je ostao tamo... Naredne dve godine nismo znali ništa o tati, da li je živ ili mrtav. Kad su nam javili da je ubijen, srušio nam se ceo svet. Mama je imala tek tridesetak godina, brat šest, a ja deset. Rekli su nam da je sahranjen u jednoj masovnoj grobnici u Hrvatskoj... Ni dan-danas ne znamo gde je sahranjen niti detalje njegovog ubistva - govorila je Stanija.

Gubitak oca, prema njenim rečima, ostavio je dubok trag na njeno odrastanje. Stanija nikada nije krila da je Dragan bio dominantna figura u porodici i autoritet za koji je bila veoma vezana.

Jednom prilikom priznala je i da veruje da bi njen život izgledao potpuno drugačije da joj je otac ostao živ, te da verovatno ne bi ni izgradila javnu karijeru po kojoj je danas poznata.

- Da je on živ, ne bi smelo da mi padne na pamet da se slikam provokativno za društvene mreže, pitanje je da li bih smela da ih imam, a ne da budem starleta. Čak ne bih možda smela ni da idem u Ameriku kao žensko, bez obzira na to da li sam najbolji student. Ne bih smela u rijaliti, da se slikam za CKM, Plejboj, Maksim. Bila bih neka druga Stanija. Mislim da je ovo moja sudbina - rekla je svojevremeno za Republiku.

Poseban značaj za nju imalo je završavanje Ekonomskog fakulteta, jer se, kako je otkrila, još kao tinejdžerka zaklela da će diplomirati u čast svog oca.

- Najviše sam razmišljala o ocu da treba da bude ponosan na mene kad sam dobila diplomu Ekonomskog fakulteta, koju sam odbranila čistom desetkom. Davno, na kraju srednje škole u Sremskoj Mitrovici, na reci Savi, na pomenu oca, u njegovo ime, zaklela sam se da ću završiti Ekonomski fakultet i to je bio moj cilj, od kog nisam odustala. Ljudi treba da znaju da sam, pre nego što sam kročila u javni svet, sve ispite već dala, ostalo mi je možda dva ispita, koja sam odugovlačila zbog dobijanja vize da idem u Ameriku. Posle, kad sam završila ispite, odugovlačila sam s odbranom diplomskog. Menjao se sistem po Bolonji, a ja sam bila po starom sistemu. Pozvali su me: "Dođi da odbraniš ili ćemo ti dodati razliku ispita i biće ti teže." Dali su mi temu koja nikada ranije nije postojala, baš zbog toga što sam bila u javnom svetu, da ne bi bilo da sam prepisala. To je bila diskriminacija, ali sam se pojavila s porodicom, odbranila s desetkom i to je momenat kada bih volela da je otac bio tu i znam da bi bio ponosan. Znam da je negde ponosan gde god da jeste - ispričala je Stanija.

Otvoreno je govorila i o tome koliko joj je očinska figura nedostajala tokom odrastanja, posebno u pubertetu, kao i da smatra da je taj gubitak kasnije uticao i na njene emotivne izbore.

- Mnogo sam bila vezana za oca, on je bio dominantna figura i strog autoritet. Više sam bila vezana za njega, a brat za mamu. Kada sam ga izgubila, u meni se rodio bunt i prema društvu, školi i prema sistemu. Mama nas je vaspitala da nikog ne mrzimo. Nekad ti se javi da bi se svetio, ali ne znaš ni kome. To su normalna osećanja kada se to desi. Mama je ostala sama, sve to je ostavilo traga na nama, otac mi je mnogo falio, pogotovo u pubertetu, i mislim da se to odrazilo na moju ličnost i na to kakvog muškarca tražim. Uvek je falila očinska ljubav, pa tražim zaštitnika. Očeva ljubav je bezuslovna i ceo život to tražim, ali mislim da to jedino možeš dobiti od oca i majke, a ne od muškarca - zaključila je Stanija.

Izvor: Republika.rs