SrbijaDanas.com

Svi pričaju kako srpski đaci analiziraju pevačice u školi, a retko ko se seća da su ove estradne ličnosti napisale knjige

Pre 1 sat • Komentari (0)

Srpske estradne zvezde često su pokušavale da se oprobaju kao pisci, često sa ciljem da osvetle aspekte svojih života sa kojima javnost nije imala priliku da se upozna.

Od juče je tema u medijima kako je Snežana Đurišić ušla u udžbenike, što nas je navelo na to da čitaoce podsetimo da su mnogi estradnjaci odavno uplovili u spisateljske vodame.

Muzičke zvezde poput Marije Šerifović i Ace Lukasa objavljuju autobiografije u Srbiji kako bi kroz dokumentarnu prozu razjasnili medijske spekulacije i javnosti otkrili najintimnije delove života, često postajući bestseleri sa rekordnim tiražima.

Srpske estradne ličnosti sve češće koriste pisanu reč kao sredstvo za osvetljavanje aspekata svojih života koji su ostali skriveni od očiju javnosti.

Dok su se neka imena, poput Jelene Bačić Alimpić, potpuno povukla iz medija i posvetila književnosti kao primarnom i unosnijem životnom pozivu, drugi pevači koriste autobiografije kao jednokratni "obračun" sa istinom.

Neki od najznačajnijih primera literarnog angažmana na estradi uključuju:

Vesna Zmijanac: Njena knjiga "Kad zamirišu jorgovani" (2000) smatra se jednim od prvih primera gde je zvezda otvoreno pisala o duhovnim mukama, pobačajima i zakulisnim pričama, zadržavajući status izvora medijskih priča i decenijama kasnije.

Marija Šerifović: Autobiografijom "Ispovest" (2014) pevačica je želela da razjasni "laži i poluistine" o svom detinjstvu i seksualnosti, naglašavajući da je "svaka zapisana reč istina".

Aca Lukas: U knjizi "Ovo sam ja" (2021), folk zvezda je bez cenzure opisala burnu prošlost, uključujući iskustva iz zatvora i detalje iz privatnog života, što je kasnije pretočeno i u ekranizaciju.

Kristina Kija Kockar: Romanom "Moj potpis" (2018) postigla je neverovatan uspeh na Sajmu knjiga, fokusirajući se na privatnu bol i preljubu koju je doživela pred kamerama.

Osim na policama knjižara, domaće zvezde su pronašle put i do formalnog obrazovanja, što izaziva podeljene reakcije javnosti o "estradizaciji" školstva.

Snežana Đurišić: Njen rad je uvršten u udžbenik za Muzičku kulturu za 8. razred kao primer negovanja narodne tradicije.

Svetlana Ceca Ražnatović: Njeni stihovi su korišćeni u radnoj svesci za 5. razred osnovne škole kao primer za vokativ u gramatici.

Jelena Karleuša: Pominje se u udžbeniku "Uvod u političke nauke" na FPN-u, ali se našla i kao pitanje na testu opšte informisanosti za upis na Filozofski fakultet u Nišu.

Izvor: SrbijaDanas.com