Kurir.rs

"OTAC ME SAČEKAO S PUŠKOM KADA SAM SE RAZVELA, LJUBAVNICU MUŽA SAM BACILA U SAVU" Neverovatna životna priča folk pevačice: Dva minuta me delilo od smrti

Pre 10 sati • Komentari (0)

Zorica Marković otvorila dušu...

Zorica Marković oduvek je iskreno pričala o svom životu, a ovo je njena životna priča u kojoj je otkrila sve kroz šta je prošla. Ona je svjevremeno u ispovesti za Kurir ispričala sve i otkrila možda i neke detalje koje publika do tog momenta nije znala o njoj.

E, dušo moja, moj život ti je za platno. Ne za slikarsko, nego za ono bioskopsko, veliko. Da se snimi film, pa da ljudi gledaju i da kažu: ma ovo nije moguće!

Rođena sam i odrasla u mom lepom Tubiću kod Kosjerića. Bilo je stotinak ljudi tad, mnogo dece... Pa samo u mojoj kući je bilo petoro - tri brata, sestra i ja. Sećam se kako smo za Božić ustajali u tri ujutro i odlazili u crkvu da se pomolimo Bogu, a sneg do kolena... Niko u selu nije imao kola. Teško, ali lepo vreme... Evo, nasmešim se kad se toga setim...

Na oca i majku

Dete ko dete, nemirno... Majka me je tukla prutom od vrbe, pa kad se obmota oko mene ko zmija, oči su mi iskakale! Tata je bio duhovit i diplomata. Ja sam na oca i fizički i mentalno, ali sam na mamu vredna i borac. Majka je nosila veliki teret. Bila je, što se kaže, stub porodice. Nas ukupno jedanaestoro u kući, a sve je na njoj.

Ovce, krave, konji

Raspust sam provodila na Divčibarama. Znalo se - pedeset ovaca, deset krava, ogromno imanje i ajd na čuvanje. Skupljali smo mleko, pa pravili sir i kajmak i sa punim kačicama se vraćali u selo. Deo se prodavao, a nešto se ostavljalo u zalihama da imamo za jelo. Sreća je bila što nikada nismo bili bez hrane. Nije bilo keša, ali svega ostalog je bilo. Tata je radio u Valjaonici bakra. Imao je i dva predivna konja i kola koja prevlače materijal za kuću, pa je on prevozio cigle po selu i to je dobro radio, pa se sa svih strana snalazio da lepo živimo i majka je nekako izgurala sve nedaće.

Zadnja rupa na svirali

E, a ja sam ti bila zadnja rupa na svirali, jer sam rođena bez plana. Što bi se reklo, omakla sam im se. Majka je poludela kada je ostala u drugom stanju. Pitaš se zašto? E, pa sestra, koja je, nažalost, umrla, a koja je starija dvadeset godina od mene, tada se udala i zatrudnela, baš kada i majka sa mnom. Kakva je to sramota bila za majku da ona bude u drugom stanju, a udala ćerku! Zato je nosila džakove, napinjala se, mučila, opterećivala se, samo da ja ne ispadnem iz stomaka. Ali ja sam ispala... Hvala bogu da tada niko nije radio abortuse, pa me Bog spasao. Eto, šta da ti kažem, muke žive...

Peške u školu

Do četvrtog razreda sam išla pešaka. Svaki dan šest kilometra tamo i nazad. Do osmog razreda ta kilometraža se povećala. Pešačila sam svaki dan po dvanaest kilometara. Nije bitno koja je smena, mora da se ide. Uporedo sa školovanjem sam igrala rukomet i folklor. Bila sam najbolja na golu, ali i kao centrafor. Kad ja krenem da pucam, svi beže!

Gazila sam zmije

A slušaj sad ovo! Kroz sve moje bitisanje i čuvanje ovaca po šumama, gazila sam i bosa i u opancima po zmijama. Al' me nijedna nije ujela! Ne znaš kakve sam sve zgazila, i otrovnice i neotrovnice, i to slučajno, jer sam jurila za ovcama i u lišću ti ne vidiš životinju, pa joj stanem na glavu ili na rep. Au, majko mila! Nije to bilo lepo iskustvo nimalo. E, tada me nijedna nije ujela, uspela sam svaki put da se izmaknem, ali su me zato u životu ujedale zmije gore od pravih zmija! Ako me razumeš...

Pesma pijanom dedi

Kako sam postala pevačica? Ma, to se znalo od malih nogu! Ja sam pevala kao ludi Nasta! U kući radio nismo imali, samo neki tranzistor, i bila je borba ko navija za Zvezdu, a ko za Partizan, to se najviše slušalo, i dok ukućani urliču i navijaju, a ja ne volim fudbal, krenem da pevušim i čekam da prođe to ludilo da pustim Radio Beograd i da slušam pesme Silvane Armenulić i Lepe Lukić. Zakačim se za Lepinu pesmu "Od izvora dva putića" i pevam tri sata bez prestanka. U kući su mi bili zabranili da pevam, svi osim dede, koji je voleo da popije, pa me tako pod gasom čeka da dođem iz škole da bih mu pevala. Voleo je pesmu "Nema lepše cure, zapalio lulu, poljubio curu garavu". To me naučio da pevam, pa me onako mamuran zagrli, a ja ga polako, korak po korak, odvedem u vajat, gde smo svi voleli da sedimo, i tamo mu pevušim. Pevala sam mu dok ne zaspi, jer ako bi ostao budan tako pijan, onda je u kući haos. Umeo je kad popije da nas maltretira i davi, a ja sam mu našla žicu, pa mu pevam i mir u kući.

Hemijsko-tehnička

E, al' čekaj da se vratim još na školu! Ovo da ti kažem. Ja sam završila hemijsko-tehničku i to mi nikako nije išlo. Ali nikako! Sećam se, prvih godinu dana sam polupala sve epruvete, malo je falilo zbog toga da me izbace. Pa zamisli mene sa epruvetima! Kakvi! Ja i te skalamerije, bože gospode! Epruvete sam držala kao mikrofon i pevala u učionici. Haos!

Davljenje u Đetinji

E, a u Užicu sam, u srednjoj školi, s društvom izlazila kao i sva deca. Jedno veče smo se, pamtim, kupali u Đetinji i ja sam počela da se davim! Upala sam u vrtlog i jedva su me izvadili. Svi su se bili uplašili. Skočili da mi pomognu... (pročitajte celi članak)

Izvor: Kurir.rs