Alo.rs

"VIDIM KRV NA ZIDOVIMA" Milan Milošević trpeo porodično nasilje, progovorio o bratu koji ne hoda

Pre 1 sat • Komentari (0)

Ogolio dušu o jednom od najbolnijih perioda...

Iako danas važi za jednog od najuspešnijih naših voditelja, Milan Milošević nije imao lepo i bezbrižno detinjstvo.

Naime, Milošević je i ranije govorio o nasilju koje je trpeo od pokojnog oca, a sada je potpuno otvorio dušu i ispričao sve do najsitnjih detalja.

- Pa samo ću vam reći da sada, ja već 25 godina ne živim u toj kući. Odlazio sam, naravno, zbog majke često, majka mi je sada u domu u Beogradu, pošto je moralo stručno lice da brine o njoj, kada uđem u kuću tako kao da doživim ne znam, kao neki fleš. Kad ulazim u hodnik vidim krv na zidovima. To je krv mog oca i krv mog brata. Oni su se tukli stalno u pijanom stanju. Moj brat je kako je postajao punoletan, taj pokojni Nenad, postao ozbiljan problem, mržnja između njih je rasla mnogo. On je njemu bio očuh i oni su se čak sekirama tukli, da ne pričam, ovo su bile ozbiljne povrede - kaže Milan.

U tim trenucima Milan je bio najviše uz brata Zorana.

- Obično sam bio uz brata koji se najviše tresao, Zorana. Majka je pokušavala bezbroj puta da ih razdvoji pa je dobila i ona, ni kriva, ni dužna. Međutim, obično smo bežali od takvih situacija, ali bilo je kad nismo mogli da pobegnemo. Najgore je bilo na primer 9 sati uveče, nema tate kući, znamo da će doći pijan. Nema ni Nenada i mi već znamo da će to biti katastrofa. Onda oko 12-1 počinje haos i to traje. Mi obično završimo van kuće, pobegnemo. U početku su nas komšije primale da prenoćimo, svi Zoran, ja i mama, međutim više nisu smeli da nas primaju jer su imali problema - priča iskreno Milan.

Tada je prema ocu i bratu Zoranu osećao iskrenu mržnju.

- Iskreno da Vam kažem, prema najstarijem bratu tih poslednjih godina pre smrti moga oca i pre nego što se razboleo jako, osećao sam mržnju, nažalost, on mi nije ni kriv, mislim, smatrao sam njega kriv... tada, sada ne. Tada sam mislio da je on krivac, sve to što se loše dešava jer sve uvek krene od njihove svađe, od njihovog... On je njega isterivao iz kuće, sudski ga čak, dobio na sudu, da on ne može više od 18. godine da živi u toj kući. Mislim to je bilo ne daj Bože nikome, sve što mislite loše eto osim droge i osim nekih loših stvari, u našoj kući se događalo. Uvek sam mamu žalio i brata. Uvek sam imao žal. Zaštitnički sam se ponašao prema Zoranu, mada Zorana niko nije dirao nikada, ali taj njegov strah, vilica mu se trese kao malom, on sedi, on nikad nije ni prohodao, on je hodao ali da se pridrži. Sad ne može nikako da hoda, on je živ i dalje, u domu je već 35 godina. Mi smo njega morali da damo u dom, pored Bačke Topole živi. Od oca strah i kasnije taj strah, mogu da kažem slobodno da sam ja mislio da je mržnja koju ja tad nisam poznavao. Šta je mržnja, sam sa sobom sam se preispitivao, ja nemam mržnju jer sam razmišljao, mržnja je kada nekom želiš nešto loše, je l' tako? Tako sam ja to... I napravio sam listu gde je bio i moj otac i da li bih mu ja želeo nešto loše, ne, ne bih mogao nikome. Nekim ljudima možda koji su mi u životu nešto loše uradili, ne, ne daj Bože. Uvek tako pomislim i onda se stresem. Pomislim i onda se tako stisnem, rekoh ne, ne daj Bože i znam da nemam to. Strah je bio to, ja sam bio razočaran - rekao je Milan u emisiji kod Slavice Đukić Dejanović.

Alo/Blic

Izvor: Alo.rs