Blic.rs

Ljuba Pantović o traumama zbog sukoba sa majkom: "Najlošiji čovek, morala sam da spasim sebe"

Pre 1 sat • Komentari (0)

Ljuba Pantović je otvorila dušu o svom privatnom životu i turbulentom odnosu sa majkom

Ona je podelila sa čime se sve suočila u životu, naglašavajući da su je ljudi i iskustvo očvrsnuli

Ljuba Pantović je u intervjuu za "Blic" ogolila dušu o privatnom životu, borbama sa kojima se suočavala u mladosti, ali i turbulentnom odnosu sa majkom, kada je pobegla od kuće.

Za Ljubu Pantović se uvek vezuju epiteti "najzgodnije bake", a kako kaže, ima i onih kojih to govore u negativnoj konotaciji.

- Ja sam uvek super, ili se trudim da budem super i nadam se da će iduća godina još bolja - rekla je ona i dodala:

- S obzirom na to da mi živimo na Balkanu, ja sam baku posmatrala kao svoju baku i nju niko drugi nije tako zvao, za sve ostale je bila gospođa Persida. Ni ja ne osećam da sam baba svima, baka sam svojim unucima, a ono što mene nervira je taj seljački mentalitet, ta reč koja treba da bude lepa, jer mislim da smo svi mi imali našu super baku, a ovde to služi kao da će neko da te uvredi, kao "Babo jedna".

Ne dopuštam hohštaplerima da mi prilaze

Ljuba živi punim plućima, i u odličnoj je formi, a kako kaže, to je njen način života, a ujedno i posao.

- Meni je i način posla i života dobar izgled, a u svom poslu sam najbolja. Nije moj plan da budem sportista, ja sam želela da budem advokat, ali to je ono "Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari". Sa druge strane sam upala u nešto što mi je bilo namenjeno, da otkrijem koliko sam bila sposobna za borbu, odricanja, onda me život stavio ipak u taj deo gde ću ja biti najbolja na svetu. To mi je u opisu radnog mesta. Ne bih mogla da podnesem da se ugojim 20 kilograma, da ne radim ništa, da ne treniram, ne bih mogla da podnesem da sam smrad kog niko ne voli. Mnogo stvari ne bih mogla da podnesem i onda sam utabala svoju stazu i utabam i onog ko stane ispred mene. Vrlo sam beskrupulozna po tom pitanju. Ne dopuštam lošim ljudima, hohštaplerima da mi prilaze - kaže ona, objašnjavajući da uvek ima gard prema ljudima, ali da je to ujedno njen način samoodbrane:

- Nek ja izgledam kao dr****ja, namrštena i odvratna, ja nisam takva, ali je to način samoodbrane od kretena koji bi mi prišli, pokušali da se umešaju u život. Uvek je gard, rampa, opekla sam se o život, o svoju dobrotu sam se opekla. Nikad se nisam žalila na te loše lekcije, možda sam i ja nekoga povredila, a da to nisam znala, pa sam dobila ćušku, ništa nije džaba. Nisam ni ja bila pali anđeo, cvetić, pa ju vidi šta se desilo. Ne, nego si jednostavno ti prinuđen da uradiš nešto što nije po protokolu. Meni je najvažnije da ja nisam uradila ništa što je nemoralno, podlo i prljavo, sve ostalo je dozvoljeno i sa moje i sa tuđe strane.

Život je nije mazio, ali kako kaže, sve što joj se dogodilo je jedva velika životna lekcija.

- Ko god je meni nešto ružno uradio u životu, hvala mu. Sve što se nekada desilo u životu te usmerilo negde. Plaćala sam cenu sedeći sa lošim ljudima na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Moja greška je što sam znala da sedim sa pogrešnim ljudima, a sedela sam, e pa onda plati. Niko nije bezgrešan, a prvi su kamanuju i osuđuju i uvek su u prvom redu za kamenovanje najgrešniji ljudi. Smatram da nisam rođena da se vucaram sa kvazi-kriminalcima, da oni mene serviraju policiji, nisam rođena da živim po podrumima krijući se, rođenda sam da budem šampion i najbolja na svetu i to sam postala.

Pobegla od kuće trudna sa 16 godina

Sa majkom Duškom nije imala dobar odnos.

- Najlošiji čovek kog sam upoznala u životu, a upoznala sam od narkomana do ministra. Ogugla sam na bol, bolelo me to dok sam bila mala, ali kad kao mali naučiš da te neke stvari ne bole, onda kroz život ideš drugačije - rekla je Ljuba i dodala:

- Onda me sestra pitala zašto ti to tako kažeš javno, hoćeš li da prestaneš, ja sam joj rekla da neću. Želim da dam podršku ljudima koji isto to doživljavaju, a nemaju hrabrosti da to urade. Meni je više majka bila majka moje drugarice, nego moja mama. Tih laži, poštapalica, guranja pod tepih kod mene nema. Nikom ne savetujem ono što sam ja uradila: "Uzmi i pobegni od kuće, trudan sa 16 godina", to je ludo.

Od ruke joj je išlo sve, uvek se isticala među vršnjacima, ali kako kaže, mami nikad nije bila dovoljno dobra.

- Krvnički sam se trudila, imala sam sve petice, bila sam najbolji gudač u školi, bila sam šampion, ja nikad nisam čula "Bravo". Ja sviram na Kolarcu, a ona meni: "Pa nisi dovoljno vežbala". Ja sam na kraju sebi polomila prste da ne bih svirala, bila sam saterana u ćošak, morala sam to da uradim - rekla je ona, ističući da nije imala mnogo prijatelja, budući da je za razliku od svojih vršnjaka, uvek bila prezauzeta:

- I dan-danas sam prilično asocijalno stvorenje. Nisam imala sa kim da se družim, zovu te dva-tri puta, ja nikad ne mogu i onda te zaborave ljudi. Nisam dopustila da poludim, nego sam pobegla, spasla sebe, platila sam ja i cenu toga, ali nisam se rodila da budem protuva, radila sam, snalazila sam se, uvek sam zarađivala, kao klinka koja je pobegla od kuće ja sam preprodavala garderobu i naočare da bih imala svoj dinar.

Izvor: Blic.rs