Pink.rs

Kad me Bog voli, ko sam ja da ne volim sebe! Dušica Jakovljević u intervjuu za Pink.rs otkrila da je doživela najlepši trenutak u životu na Božić, a ove reči sa liturgije pamtiće dok je živa!

07.01.2026 u 14:38h • Komentari (0)

Veliki božićni intervju poznate voditeljke.

Dušica Jakovljević odlučila je da na najveći hrišćanski praznik otvori dušu i svim čitaocima portala Pink.rs otkrije kakvo prosvetljenje i blagostanje je doživela. Ona se prvi put u životu pričestila, te je sposnala šta znači kada te Bog voli.

Kako se kod tebe u kući proslavlja Božić? Koje obižaje poštuješ?

- Uvek su mi dani pred Božić i sam Božić bili posebni, u mom porodičnom domu se poštuje tradicija i vera. Međutim, ove godine sam odlučila da postim ceo post i da se pričastim. Svi su me pitali kako izdržavam i koliko mi je teško, meni je zapravo bilo najlakše da iznesem ceo ovaj post. Onaj osećaj koji sam imala jutros na božićnoj liturgiji i pričest koji sam primila, nekako su bacili posebnu svetlost na one dane koji su predamnom. Nisam slavila Novu godinu kao takvu, fokus mi je bio na Božiću i nikada se u životu nisam osećala kao sada, u smislu da je moja težnja ka tome da napravim balans u svom životu i mir zapravo počela da se sprovodi u delo.

⁠Kada se vratiš u detinjstvo, kako se proslavljao Božić, kako se sećaš tih trenutaka?

- Kad sam bila mala, sećam se da su se uvek za Božić i za druge važne datume, kao što je moja slava Sveti Stefan, da su se prepričavali događaji iz bogate porodične istorije, o stvarima iz Drugog svetskog rata i o posleratnom periodu, koje u tom momentu nisu bile lake za moje pretke. Danas kad se svega toga prisećamo, naročito dok su sve moje bake bile žive, dok su još mogle da prepričavaju te dogodovštine, one su to tako umešno pretvarale u neke duhovite situacije čak i one najteže momente. Ja sam kroz njihove naracije postala ovo što sam danas, da svaku situaciju gledam na pozitivniji način.

Kažu da ono što zamisliš na Božić, da će se ostvariti i da ćeš raditi tokom cele godine. Šta je ono što ćeš ti zamisliti ili uraditi?

Prvi put u životu sam bila na božićnoj liturgiji i prvi put sam se pričestila, iako sam prošli post postila, ali se nisam pričestila. Ono što mi je tokom liturgije prolazilo kroz glavu toliko je intimno i tanano da ne bih baš mogla ni da ga definišem, ali moja želja nije nešto što se može definisati rečima. To je težnja ka tome da ovo telo i um koji su mu dati od Boga, da u njemu proživim, da o njemu vodim računa, jer kad me Bog voli, ko sam ja da ne volim sama sebe. To je neka pouka koju bih imala za sada, a želje su mi da smo svi živi i zdravi i da budemo na okupu

⁠Ko je zadužen u tvom domu za božićnu trpezu, šta će se naći ove godine na istoj?

Moji roditelji su zaduženi za božićnu trpezu, svašta se krčka, mi smo porodica koja neguje tradiciju nedeljnog ručka. To nas čini jednom od retkih porodica koja to neguje, tu smo svi zajedno. Najvažnije je da će se na mojoj trpezi naći vera u bolje sutra, težnja da svi budemo bolji nego što smo bili. A najvažnije od svega što će se u mom porodičnom domu naći jeste to zajedništvo koje ćemo uvek deliti, kao što ćemo danas deliti božićnu česnicu. Ono što je moj najveći utisak danas jeste rečenica koju sam čula kao završne reči sveštenika u crkvi Svetog Trifuna, a to je da treba svi da se trudimo da ličimo na Isusa Hrista, ja sam nakon toga čula iste reči i u božićnoj čestitki Željka Mitrovića i to je definitivno ono što se meni urezalo u misao u pamćenje i najviše u dušu. To je ono čime ću se voditi u narednom periodu.

Izvor: Pink.rs