Kurir.rs

"ĆERKA ĆE MORATI DA DOVEDE DEČKA KUĆI DA GA..." Miki Đuričić nakon toliko vremena priznao sve o rijalitiju i porodici: Lečio se od OVOG POROKA

02.05.2025 u 21:21h • Komentari (0)

Otkrio mnoge zanimljive detalje...

Miki Đuričić, široj javnosti poznat i kao "momak iz Kupinova", danas uživa u mirnom životu sa suprugom Angelinom, ćerkom Dunjom i sinom Arsenijem.

U iskrneim intervjuu, Miki je potpuno otvorio dušu, otkrivajući kako je upoznao ljubav svog života, zašto se odlučio na brak u 44. godini, koliko ga je očinstvo promenilo, razloge zbog kojih se preselio iz rodnog Kupinova, ali i mnoge zanimljive detalje iz njegovog života.

Duže vreme nisi bio u javnosti, kako si sad i šta ima novo kod tebe?

- Osim emisije koju vodim, nema ništa novo. Vodim porodičan život, deca su mi mala, pa imam obaveze oko njih. Kasno sam se oženio i dobio decu, ali eto, verovatno je mlađim roditeljima lakše. Imam 48 godina i sve se uglavnom svodi ili na posao, jer idem da snimam te svadbe, ili na obaveze oko dece.

U javnosti si poznat kao Miki iz Kupinova. Međutim, preselio si se u Inđiju. Koliko već živiš ovde, da li si se navikao i da li ti nedostaje rodno mesto?

- Mi maltene svaki vikend idemo za Kupinovo, a ovde sam proveo mladost. Drugari koji su me prijavili za rijaliti "Veliki brat" su iz Inđije. Ovde mi je burazer, ovde imam dosta prijatelja. Supruga mi je iz Kačadina, a ovde radi kao profesor u srednjoj školi, tako da nismo mi ovde slučajno. Blizu nam je Beograd, blizu nam je i Novi Sad, vozom stignem za 20 minuta i odgovara nam ova pozicija.

Šta još ima tamo, a nema ovde?

- Bolje je za decu u Inđiji zbog vrtića, škole, zbog raznih nekih sekcija koje ne postoje u Kupinovu, kao što su sportići i svašta nešto.

Dom ti je baš lepo uređen, ko je zaslužan za to?

- Ja se bavim time. Sadim cveće, tu mi je i začinsko bilje. Vodim računa o tome. Čovek kada je srećan može da živi gde hoće, nebitno da li je selo ili grad. Inače, supruga i ja nismo pobornici života u gradu jer ne volimo gužvu i haos. Ne bih mogao da živim u gradu, to je jedan metež, žurba, svi sviraju, veliko je zagađenje... Beograd je malo-malo pa broj jedan grad po zagađenju. Mora se misliti i na sela i manje gradove, ne možemo svi da živimo u Beogradu.

Da li se baviš poljoprivredom i stočarstvom?

- Bavio sam se pre, ali sada ne zato što sam preokupiran emisijom koju vodim. Supruga i ja planiramo u budućnosti neki seoski turizam - uz naše domaće proizvode, suhomesnato, ajvare, džemove - gde bi nam ljudi dolazili. Planiramo da na Fruškoj gori u skorijoj budućnosti uzmemo neku kućicu ili vikendicu gde bismo počeli da se bavimo seoskim turizmom i gde bi ljudi kupovali domaći sok od zove, višnje... Vrhunski pravim sve to, naučile su me pokojna majka i baka. Moji su se bavili poljoprivredom, imali su po dva-tri hektara zemlje, paprike, bašte, boranije... Ja sve to znam.

Kako izgleda jedan tvoj dan s porodicom?

- Evo, supruga danas radi posle podne, tu smo sa decom. Danas sam imao obaveze. S obzirom na to da je 1. maj, išao sam po meso i tako to. Sutra idemo kod šuraka u vikendicu da pečemo roštilj. Uglavnom, tu smo oko dece, a pomaže nam jedna prijateljica dok je žena u školi. Vikendom snimam, i tada je žena sa decom. Uglavnom sam po dvorištu, kosim i svaki dan kuvam ručak.

Supruga i ti imate dvoje dece, koje od njih je "mamino", a koje "tatino" dete?

- Nema toga, bata je mali, ima godinu i sedam meseci, a Dunja ima četiri i po godine. Podjednako je, Angelina i ja smo se pitali kako ćemo drugo dete voleti kao prvo i da li je to moguće. Naravno da jeste, on sada raste i sve više nam je simpatičan. Mene su deca baš promenila, i to za 180 stepeni. Živeo sam samački život, voleo sam ga i mislio sam da se nikada neću oženiti. Prvo sam mislio da nikada neću naći ženu koja mi neće smetati.

Čime te je osvojila supruga, kako si znao da je baš ona ta?

- Zato što je normalna, iz mog kraja je i razume moje ideje.

Kako vaspitavaš decu, i šta od muzike slušaju?

- Slušaju rokenrol za decu. Puštamo i "Diznije", to vole. Moj plan je da sa svojom decom izgradim poverenje, i svestan sam toga da će ona sa 15-16 godina možda imati momka, nije to kao kada sam ja bio mlad - prvu devojku sam imao sa 17 godina. Sve ja to kapiram, znam da se mnogo toga promenilo, ali moje dete će imati moje poverenje. Moći će da ode na koncert sa 16 godina, ali mora da zna da ako jednom nešto zabrlja, nema više ni koncerata ni izlazaka. Moći će da izađe, ali na mesta gde izlaze njeni vršnjaci, a ne da mi dete sa 15 godina izađe tamo gde izlaze ovi od 30-40 godina. Šta će dete tamo? Idite, družite se... Nemam problem da sutra ima dečka - dovedi ga da ga tata ispita, tata je prošao sito i rešeto. Da vidi tata da li se drogira, da li je ovakav, da li je onakav, ne sme da bude delinkvent. Ali deci se ne treba mešati u ljubav. Jako je komplikovano, kažu mala deca, mali problemi. Videćemo, ja ću se truditi da je vaspitam tako da mora da razlikuje dobro od lošeg. Da se zna šta se sme, a šta ne sme.

Da li bi podržao ćerku ako bi želela da se bavi javnim poslom kada odraste?

- Ne daj bože, nadam se da do toga neće doći... (pročitajte celi članak)

Izvor: Kurir.rs